Сећање на Добривоја Топаловића

 

Добривоје Топаловић рођен је у Прељини код Чачка, на Малу Госпојину, 21. септембра 1944. године. У Прељини је одрастао и завршио основну школу, а у Чачку средњу техничку. У Београду је уписао вишу техничку али је након две године изгубио право на даље студирање.

Велика жеља његове мајке била је да Добривоје постане инжењер. Касније је Добривоје песму Добрице Ерића „Гајила ме мајка крај фењера, неговала са сузом у лицу, желела је сина инжењера а добила луталицу…“ посветио мајци.

Добривоје Топаловић био је једна од највећих музичких легенди народне музике.Певачку каријеру започео је у једном културно-уметничком друштву у Чачку, а учествовао је на бројним градским и сеоским такмичењима певача аматера. Међутим, нигде није могао да освоји прву награду јер је тада чачански крај био познат по добрим певачима.

У суседном селу, у Мрчајевцима, у то време, живео је Драган Алексић, хармоникаш и композитор, који је већ снимао за Дискос.Једном приликом, када је Алексић био у некој кафани, Добривоје је замолио оркестар да отпева једну песму како би га Алексић чуо. Након тога он га је позвао за сто, и тако је почела сарадња са Алексићем.Са њим је снимио прве четири сингл плоче. Песме нису прошле тако славно и углавном су се чуле у чачанском округу. Међутим, 1970. године учествовао је на фестивалу ,,Илиџа” и освојио прву награду публике. У периоду од 1968. до 1981. године снимио је 26 сингл-плоча и један ЛП, 1974. године.

Прекретница у његовој музичкој каријери била је песма чувеног Обрена Пјевовића ,,Еј да ми је“ коју је певао на тадашњој ,,Хит паради“.

Након тога снимао је плочу са кумом, Мирославом Илићем, са песмом ,,Отвор’ прозор цурице малена“. Почео сарадњу са чувеним Драганом Александрићем, композитором, инструменталистом, и аранжером који је за Топаловића, у сарадњи са тектстописцем Радмилом Тодоровићем, направио неколико врло успешних песама као што су ,,Волим те, једино моје“, ,,Проговори слико“ и ,,Кад би мог’о и умро бих за те“.

У сарадњи са Мирољубом Аранђеловићем Кемишом, 1986. године, за ПГП РТБ снимио је једну од својих најлепших песама ,,Црно вино“, за коју је стихове  написала песникиња Радмила Мудринић.

Поред поменутих песмама, велики траг оставиле су његове песме „Благо води што те мије“, „Дочекаћу опет оне дане“, „Траво зелена“, „Ја сам рођен у Србији брале“, „Имали смо башчу шљива“ и многе друге.Снимио је и неколико трајних снимака за Радио Београд.Певао је на свим значајнијим домаћим фестивалима народне музике и освојио је више награда. Добитник је Естрадне награде Србије (1983), Награде за животно делу на фестивалу ,,Моравски бисери“ (2014), Плакете ,,Златна лира“ за изузетна вокална остварења (2015), Награде за животно дело од стране Савеза естрадно-музичких уметника Србије (2017), као и награда на многим музичким фестивалима.

Умро је од карцинома плућа, у Чачку, 16. јуна 2020. године.

 

Јутјуб, принт скрин

 

Звуци Србије

%d bloggers like this: