Српска „Света Гора“, манастир Благовештење

Најважнија манастирска целина у околини Чачка свакако је такозвана српска “ Света гора“.

Овчарско-кабларски манастири по градњи и трајању потичу из доба Немањића, Лазаревића и Бранковића, а неки су из времена Србије ослобођене од турског робовања.

Велики број манастира на малом простору указује да је овде био распрострањен монашки живот, обављао огроман преписивачки, развијао верски, духовни и културни живот, организоване разне школе, усавршавало градитељство и подизани конаци. Има их десет и два света места.

 

МАНАСТИР БЛАГОВЕШТЕЊЕ

На једном узвишењу кабларске падине, изнад Овчар Бање, на левој страни налази се манастир са црквом посвећен Благовештењу.

По својој архитектури манастир се издваја од осталих у Овчарско-кабларској клисури и после Манастира Свете Тројице у архитектонском погледу заузима прво место.

Црква манастира Благовештење је подигнута у облику слободног крста са архитектонским елементима који подсећају на рашку школу. Када је подигнут Манастир Благовештење, не зна се тачно. Натпис изнад улазних врата говори да је подигнут 1602. године, али по архитектури цркве, стручњаци мисле да је много старији.

У манастиру су доста очуване фреске које су рађене по сачуваном натпису, од 1602. до 1632. године. Ове фреске спадају међу најбоља остварења нашег зидног сликарства у првој половини 17 века.

Од старог иконостаса сачувана је престона икона Богородице са Христом.

Манастирска слава су Благовести, 7.априла.

У оквиру манастира постоје конаци опремљени са 40 лежаја који чине допунске смештајне капацитете постојећим у Овчар Бањи.

 

Маријана Радосављевић

дипл.географ-туризмолог

 

Звуци Србије

 

 

%d bloggers like this: