Сликар Грујица Лазаревић

Грујица Лазаревић, српски академски сликар и акварелиста рођен је 2. октобра 1935. године у Рудовцима код Лазаревца.

Након завршене ниже гимназије у Аранђеловцу, уписао се у Школу за примењену уметност „Ђорђе Крстић“ у Нишу у класи Пере Станисављевића. У Бихаћу почиње да ради као наставник ликовног васпитања у Првој основној школи и у гимназији 1956. године, а онда се 1960.  са супругом Јермином и ћерком Свјетланом преселио у Чачак, где је у основној школи ,,Вук Караџић“ радио као наставник.

У Чачку је заједно са Милошем Мишом Радивојевићем формирао „Експериментални театар“ . У театру су поставили два комада, „Ћелаву певачицу“ од Јонескуа и „Шантићев Теферич“, сценски приказ Шантићеве поезије.

Имао је 80 самосталних изложби у земљи и иностранству, а самостално је излагао у Паризу и Лођу. Учествовао је на 230 колективних иложби. Редован је учесник културне манифестације „Селу у походе“ коју је иницирао глумац Зоран Радмиловић од 1972. до 1990. године.

Грујица Лазаревић је познат по својим савршеним акварелима, насталим у различитим поднебљима, којима доминира зналачко поигравање са светлошћу.

За свој рад добио је Октобарску награду СО Чачак за 1980. годину и Специјалну награду Задужбине краља Петра Првог Карађорђевића на Југословенском бијеналу минијатуре 1992. године у Горњем Милановцу. Добитник је награде Друштва ликовних уметника Западног Поморавља, „Драган Ћирковић“ (1976, 1985 и 1996), Бијенала у Земуну (1993). Југословенског бијенала акварела у Зрењанину (1993 и 1997). Освајач је друге награде на изложби „Београд инспирација уметника“ у Београду (1996)

Умро је 19. јуна 2003. године. у Чачку где је и сахрањен.

Звуци Србије