На данашњи дан основано Удружење новинара Србије

Друштво новинара Србије, једно од најстаријих новинских друштава у Европи,  основано је 21. децембра 1881. године у Београду, под именом ,,Српско новинарско друштво”. У то време су у главном граду Кнежевине Србије излазила 22 листа и часописа, а десетак људи је имало основно занимање новинар.

 

Идејни творац оснивања удружења био је Милан Ст. Марковић, уредник часописа „Порота“, а први председник Управног одбора био је писац Лаза Костић, тадашњи уредник ,,Српске независности“. Друштво је редовно радило све до Тимочке буне и тајног одласка др Лазе Костића из Србије 1883. године. Под председништвом Милана Ст. Марковића, 17. новембра 1891, у гостионици „Империјал“, одржан је збор београдских новинара на коме је одлучено да се обнови рад Српског новинарског друштва које ће даље носити назив Српско новинарско удружење (СНУ).

 

„Вечерње новине“ јавиле су 20. фебруара 1903. да је Српско новинарско удружење примило 29 нових чланова, међу којима и књижевнике Бранислава Нушића, Јанка Веселиновића и Борисава Станковића. На конгресу одржаном 26. и 31. марта 1921. у Сарајеву, основано је Југословенско новинарско удружење. Дотадашња друштва постала су секције ЈНУ. За првог председника изабран је Душан Николајевић, за секретара Моша Пијаде, а за благајника Ратко Парежанин (као представници Српског новинарског удружења). У ноћи између 4. и 5. августа, 1928. године, у Загребу је убијен београдски новинар и ранији секретар Београдске секције, Влада Ристовић, у време демонстрација због атентата на Стјепана Радића. А на скупштини новинара 27. октобра исте године прочитан је акт Београдске општине да уступа бесплатно плац у Франкопанској улици (Генерала Жданова, а данас Ресавска) за изградњу новинарског дома. Градња дома је започела 1. октобра 1933. године. Дом Удружења новинара Србије подигнут је 1934. године.

 

Стање чланства на дан 26. маја 1940. било је 186 редовних, 45 приправних чланова и 30 стажера. Од 274 члана Удружења, колико их је било на дан 6. априла 1941. године, само је 66 чланова наставило рад под окупацијом, углавном у гласилима које су контролисали Немци. Овај проценат колаборације је мањи ако се има у виду да су се у ове редове убацили и појединци којима је привид колаборације био потребан ради прикривања правих делатности. Удружење новинара обновило је рад 29. априла 1945. године. Већина чланова Удружења новинара Србије (више од 80 одсто) није припадало Комунистичкој партији Југославије. За разлику од Удружења књижевника у којем је, после рата, постојао Актив писаца – комуниста, у Удружењу новинара Србије никада није постојао никакав идеолошки организован облик рада.

 

 

Фото: Јутјуб, принтскрин

 

Звуци Србије

 

%d bloggers like this: