Културно уметничко друштво (народна игра) као симбол традиције – Народна ношња Западне Србије један од симбола народне игре

Народна ношња западнe Шумадије, исто као и игре, обичаји и друге народне творевине представљају карактеристичну одлику тадиционалне културе њеног становништва.

Западну Србију одликује сасвим други начин играња од осталих крајева, а изглед чини специфична аутентична шумадијска ношња. У овој ношњи се играју неке од најлепших игара овог краја; Ај на лево, Гружанка, Жикино коло, Левакиња, Повозито, Поломка, Тројанац,  Четворка, Чачанка…. Једна од омиљених игара Поморавља и Шумадије које су изводили у њиховим препознатљивим ношњама је била Моравац и Тројанац.

ЖЕНСКА НОШЊА;

Јелек или прслук – код жена је један од најпрепознатљивијих делова наше традиционалне ношње. Њиме су девојке и невесте у давним временима испољавале своју женственост и младост, јер им је јелек наглашеним изрезом и стегнутим скутовима истицао белину и раскош везене кошуље. Јелеци су углавном од чојиног материјала тамно браон, ређе црне или сиве боје. Јелек је дуж ивица и шавова украшен белим, сребрнастим или црним срменим гајтанима од два три или четири реда. 

Мараме – се везују  око главе, а углавном су их носиле страрије и удате жене тамно зелене боје и везивале су их испод браде. Девојке су носиле плетенице које би биле пуштене преко рамена.

Кошуља или хаљина – бела везена показивала је раскош. На грудима је извезена разноврсним цветовима или ложастим гранчицама. Рукави су дугачки који се завршавају порубом, гајтаном или везеном чипком.

Кецеља или како су је још називали скуташа – прегача скоро па је била исте дужине као и сукња. Тамно браон или црне кецеље биле су са шаром попречним тапезастог облика или извезене хоризонталним  и косим шарама. Вез је увек био шарен или црвен, а бочне ивице праве са везом или гајтаном по порубу. Постоје и сукње које су летње или зимске.

Појас или тканица – ширине сu око 10 цм. ткан у хоризонталним шарама. Обично  су црвено жуто, браон и зелене боје дужине од 2 до 2,5 метра, а ту су и вунене чарапе црне боје ипод колена и наравно опанци који су препознатљиви симбол наших народних игара.

Мушка ношња;

Фермени (прслук) – углавном је тамно браон боје. По ивицама скутова извезени су са две или три струке гајтана, а понеки уз двоструку оптоку и ланчастом ложицом.

Антерија – исте боје као фермен са дугим рукавима и обично се носила у зимском периоду за свечани део.

Кошуља – бела са кратком крагном уз врат од тежаног платна и са ромбоидним радом у два реда дуж целих груди. 

Појас – ткан у црно, браон, љубичастој боји дузине око 2,5 метара где би на једном крају имао ресе.

Панталоне – како овог краја, тако, и у осталим регионима биле су такозване брич панталоне. Чојане панталоне су претежно биле браон боје, а у неким деловима постоје и маслинасто зелене.

Чарапе – вунене мало  изнад  зглоба са малим везом украшене.

Шајкаче су  били обавезни детаљ обично браон боје, а тегет су биле свечане. У овом крају су забележене и шубаре црне боје, које су се користиле у брдским пределима.

Опанци или шиљкани – су се носили, а и дан данас се носе у овом крају.

 

Звуци Србије

 

 

 

 

 

 

 

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа које је доделио средства.