15 година од трагичне смрти глумца чије име носи велика сцена Народног позоришта

 

Љубомир Љуба Тадић рођен је у Урошевцу, 31. маја 1929. године. Био је филмски, телевизијски и позоришни глумац, упечатљивог стаса и гласа и великог талента.

 

 

Отац му је био Чачанин, који је на Косову радио као професор историје у гимназији, па су се отуда Љуба и његова браћа родили тамо. Имао је три брата, а 1933.године остали су без оца, па их је у тешким условима подизала мајка. Тадић је таленат за глуму открио за време гимназијских дана, када се као 15-годишњи дечак учланио у тада тек основано Крагујевачко позориште ,,Јоаким Вујић“. Ту је у наредних пет година одиграо око 40 улога,а онда је уписао тек основану Академију позоришних уметности и прешао у Београд. Дипломирао је 1953. године, у класи професора Јозе Лауренчића. У тој генерацији поред Љубе, били су и Раде и Оливера Марковић, Слободан-Цицо Перовић, Стојан Дечермић и Бора Тодоровић. Овај глумац играо је на сценама Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског, Народнг позоришта,Атељеа 212.

 

 

 

Остварио је велики број филмских и телевизијских улога, али је превасходно био позоришни глумац. Неке од значајнијих улога су ,, Марш на Дрину“, ,, Сутјеска“, ,,Бој на Косову“,…Био је неприкосновен у класичном театру, незаменљиви ,,Краљ Лир“, ,,Сократ“, ,,Отело“, играо је Владимира у првој поставци ,,Чекајући Годоа” у Београду, 1956.године, у тек основаном Атељеу 212. У том позоришту остварио је и своју последњу улогу, Краља Лира. Преко пет стотина пута наступио је у чувеној ,,Одбрани Сократовој и смрти”.

 

 

Само неке од бројних награда које је добио су ,,Седмојулска награда“, ,, Добричин прстен“ ,, Павле Вуисић“, награда фондације ,, Браћа Карић“, ,, Стеријина награда“, затим статута ,, Јоаким Вујић“, шест пута био је добитник,, Златне арене“….

 

 

Године 1983. основао је и водио алтернативно позориште ,,Магаза”, са супругом Снежаном Никшић, a 1990.године са глумцем Радетом Шербеџијом покренуо је приватни театар Предузеће за позоришне послове (ППП).

 

 

 

Љуба Тадић Био је ожењен глумицом Снежаном Никшић, а љубавна прича овог глумца занимљива је попут филма.

Снежану је упознао у Атељеу 212 и одмах му се допала. Једном приликом је изјавио да када ју је угледао као да га је огрејало сунце. Снежана је била на почетку глумачке каријере, а заносна лепота којом је пленила учинила је да Љуба за њом ,,изгуби главу“. Иначе, то је био један од тежих периода у Тадићевом животу, јер је имао проблема са алкохолом. Из тог пакла извукла га је будућа супруга. Снежана је тада већ била удата, али се касније развела и почела да живи са Љубом. Њихова љубавна прича трајала је пуних 25 година, све до глумчеве смрти.

 

 

Иако је пред сам крај живота имао проблема са дијабетесом, због којег су му и одстрањени прсти на ногама, то га није спречило да настави да глуми и да се радује свакој новој улози.

 

 

Преминуо је 28.октобра 2005.године, само двадесетак минута од растанка са својим пријатељем Славољубом Славом Ђукићем. Наиме, они су заједно били у Љубином омиљеном ресторану ,,Мадера”, где је деценијама свакодневно долазио. У повратку, заједно су дошли до зграде у којој је Тадић живео са супругом Снежаном, ту су се растали…али Љуба није стигао до свог стана. Претпоставља се да се оклизнуо и ударио главом о зид, а на степеништу зграде пронашла га је Снежана. Љуба је сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу.

 

 

Данас се велика сцена Југословенског драмског позоришта зове „Љуба Тадић“.

 

 

Звуци Србије

 

Фото: Јутјуб, скриншот

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

%d bloggers like this: