Сећање на најaутентичнији дует народне музике

Раде Богићевић рођен  је у Јежевици код Чачка, 19. фебруара 1936. године.  Био је српски певач народне музике.

 

Завршио је чачанску гимназију, а затим и музичку школу у Београду, где постаје и наставник музике. И поред завршеног теоријско – наставног одсека, рано је научио да свира гитару, бас, клавир и хармонику. Хармонику је свирао крадом по тадашњим кафанама, а његово свирање и певање чули су срећом, чачански музиканти. Када је пред двадесетак музиканата одсвирао и отпевао неке своје песме, многи су се одушевили, а само ретки су наслутили револуцију у народној песми.

 

Добитник је Златне плакете Југотона прве златне плоче тог издавача и прве златне плоче у СФРЈ за песму ,,По градини месечина као дан”. Добитник је повеље за изузетан стваралачки рад Удружења естрадних уметника Србије.

 

Објавио је књигу ,,Нове песме”.

 

 

Дует Боса Овука и Раде Богићевић

У Београду у КУД-у ,,Браћа Стаменковић”, Раде је упознао личанку Босу Овуку, која је била веома музикална. Све оно што је чула од Радета, Боса је умела да отпева. Раде ју је оженио и почели су заједно да наступају по селима у околини Београда.

 

Овај дует, стилски је био потпуно другачији од бројних дуета тог доба. Од стране најстроже критике, њихове песме проглашене су за ,,народњачке оперете”. Народ их је прихватио као своје, иако нису снимили ниједну изворну песму. На већини плоча пратили су их ансамбли Јовице Петковића и Драгана Алексића.

 

Песме овог дуета величају лепоту природе и патријархалног начина живота. Неке од њих су : ,,По градини месечина к’о дан”, ,,Обране су јабуке румене”, ,,Поранио момак млад”, ,,Коловођо, колом крени”…

 

У јеку највеће популарности, позвани су на један музички фестивал. Строга комисија одредила је правила и направила оштру селекцију. Уочи самог наступа са песмом ,,Коловођо, колом крени”,  интервенисао је Бора Илић – неприкосновени музички ауторитет Радио Београда, тражећи од Радета да не пева поменуту песму, јер је толико испред осталих да би обесмислила такмичење. Радетов понос није пристао на такав захтев и практично никада више нису запевали на телевизији, сем у једном појављивању у Београдској хроници.

 

Овај музички брачни пар 1993. године сели се у Чачак и ту су певали  углавном на приватним журкама и својим пријатељима.

 

Боса Овука  преминула је 1. фебруара 2003. године, а Раде Богићевић 12. јануара 2012. године у Чачку.

 

 

Фото: Јутјуб, принтсркин

 

 

Звуци Србије