Народна песма – Историја  Садашњост и Будућност “Негде у Србији на брду Љубићу”

 

Наша Србија и наш крај обилују историјским догађајима који су забележени најчешће у историјским списима и књигама, које се баве историјом нашег народа. У неким давним временима гуслари, народни појци и проповедачи су кроз епске песме описивали јунаштво нашег народа и Српских јунака.

Постоје и они песници који у својим стиховима на најлепши могући начин кроз уметничко изражавање, описују природне лепоте свога краја, завичаја и своје домовине.

Један од изузетно надарених је свакако Обрен Пјевовић, песник, сељак, аутор многих лепих стихова преточених у најлепше песме, у којима се пева о љубави, Србији, Шумадији и наравно реци Морави.

Овога пута издвајамо песму “Негде у Србији на брду Љубићу” где је песник инсприсан историјским догађајем”Бојем на Љубићу“ ( 8. јун 1815 год.) описао је, и опевао сву лепоту Шумадије,њених брегова, брда, долина, цветних пољана, Сунца које ту најлепше сија. Описао сву раскош краја у коме се родио и живео.

Овакве песме које су стварали велики песници треба сачувати од заборава, преносити генерацијама које долазе, јер су оне наше непроцењиво културно благо.

 

НЕГДЕ У СРБИЈИ НА БРДУ ЉУБИЋУ

Негде у Србији на брду Љубићу
тамо где је спомен Танаску Рајићу
к’о да жарко Сунце умилније сија
дотле се простире, моја Шумадија

Што брегове своје у брда прелива
та лепота само може да се снива

Шумадијо, крају, драги срцу моме
румена к’о булка у житу бујноме
ти си моја драга, невина к’о роса
у цветној пољани, сто ме среће боса

Витка као јела, хитра к’о газела
цвет у оку звезда соколовог гнезда

Увек једна жеља, груди ми надима
да испевам једном, једну песму свима
цео свет нек’ пева, свако своме злату
нека свака птица, лети своме јату

Шумадију волим без бола и рана
да грлим и љубим, до последњег дана

 

Звуци Србије

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају

ставове органа које је доделио средства.