Најпознатији композитори чачанског краја кроз историју до данашњице – “Творци песама за сва времена”

Чачак и околина је изнедрила велики број успешних аутора музике из различитих жанрова, поготову народне музике.

Када се спомене Чачак, прва асоцијација је река Морава која једна од најопеванијих река и инспирација многих песника, писаца, композитора и уметника, а неки од њих на жалост и нису више живи који су у стваралаштву оставили неизбрисив траг.

Неки од таквих ствараоца у музичком свету је свакако композитор Обрен Пјевовић. Он је песник, композитор, вечити бунтовник, човек са ставом или једном речју неко ко је од Бога обдарен да створи најлепше Моравске песме. Обрен Пјевовић “Сељак и Мрчајеваца” како се представљао, самоуки стваралац музике оставио је немерљиву вредност за народну музику чачанског краја.

Предраг Вуковић  Вукас рођен у Јездини,а своју младост је провео у Амиџиној улици града Чачка код кафане “Три Багрема”. Као дечак није ни сањао да ћеон бити један од оних који ће својим ауторским песмама обележити време у коме је живео и време после његовог живота. На почетку његове каријере био је у саставу чувеног чачанског оркестра Палилулци који су својим извођењем необичним у то времех завредели пажњу код публике. Узлазна путања његове композиторске каријере кренула је са фестивала “Врњачка бања 1971” од песме коју је извео Добривоје Топаловић “На мраморној стени”, а затим се нижу и све већи хитови.

Сретен Гајић самоуки тамбураш, машин бравар, запослен у Ремонтовом заводу који је дошао из родне Петнице у Чачак, затим почео да се појављује са својом тамбуром где се свира нека лепа музика. У том периоду почели су да излазе из његове душе неки лепи, једноставни хитови, лепе и тихе мелодије баш и какав је он. Неке од његових песама који многи и не знају да је написао управо он су Поломићу чаше од кристала, Коме си косе у прсте уплела, Белу блузу суза кваси, Морава је моје море, Шумадијо завичају лепото,Ја сам рођен у Србији брале… Своје пензионерске дане проводи на Љубић кеју где живи и даље ствара лепу музику.

Раде Богићевић је рођен у Јежевици код Чачка такође стваралац који је много тога оставио у опусу Народне музике. Он је један од ретких који се у то време музички школовао и завршио средњу музичку школу, а и био је свестран у своме раду. Подједнако добро је свирао хармонику, гитару, клавир, писао стихове, компоновао, аранжирао, певао своје песме, углавном у дуету са својом супругом Босом Овуком. Њихове песме као и интерпретација у то време су биле заиста другачије и несвакидашње, и оставиле су дубок траг у народној музици.

Часлав Ђоковић се из својих родних Прилика код Ивањице запутио у Чачак “Трубухом за крухом”. Свирао је хармонику и радио као грађевинац, али је био изразито талентован композитор и музички стваралац. Сарађивао је са многим познатим певачима Мирославом Радовановићем, Снежаном Ђуришић, Вером Матовић, Срећком Јововићем. Неке од његових песма су Желео бих да те сретнем, Ти си само успомена, Поново се ноћас заљубих у тебе, а и има ћерку певачицу Весну Ђоковић која у свом репертоару чува и негује песме свога покојнога оца Часлава.

Драган Алексић родом из Мрчајеваца је такође вредан помена као велики хармоникаш и композитор времена у коме је оставио много лепих народних кола и песма које такође треба сачувати од заборава.

 

Звуци Србије

 

 

 

 

 

 

 

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа које је доделио средства.