На данашњи дан рођен Радомир Михајловић Точак

      Радомир Михајловић Точак, рођен је 13. јуна 1950. године у Чачку. Отац му је био колар, што појашњава Точков надимак, као и тетоважу на десној руци. Отац је свирао тамбурицу бас прим, тако да се млади Радомир рано у животу срео са магијом жичаних инструмената. Од своје пете године свирао је разне жичане инструменте, а од девете године усредсредио се на гитару. У лето 1959. године настрадао је на ђачком излету ишчашивши ногу у куку. Пет наредних година провео је по болницама, везан за кревет, али у друштву своје гитаре. По изласку из болнице, завршио је основну школу и сасвим се посветио музици. Магију гитарског звука откривао му је чувени чачански гитариста Драгољуб Јарковић Јарак, мајстор романси и шпанских шансона. Од Јарка је први пут чуо мелодију „Улазак у харем“ која ће га недуго потом прославити. Јарак и Михајловићев најбољи друг из детињства Драган Албић Биска, две су личности које су обележиле његову младост. Биски је чак обећао да ће компоновати и по њему назвати 23 песме, јер су тада имали толико година. Тако је са групом „Смак“ настала серија од више од двадесет инструментала који носе назив „Биска“ са бројевима уз њих. У тим композицијама „Смак“ поставља основу свог звука, свирајући прогресивни рок са џез елементима, али често залази у блуз. Пре каријере у групи „Смак“ Михајловић је једно време био члан групе „Дечаци са Мораве“, а током 1970. године свирао је по клубовима у Белгији, највише у Бриселу. Kрајем 1971. године враћа се у Чачак са својом првом електричном гитаром „Aria diamond“. Упознаје се са басистом Зораном Милановићем из Kрагујевца и бубњаром Слободаном Стојановићем Kепом из Kраљева. Они су у то време свирали у групи „Џентри“.

      Децембра 1971. године на релацији Чачак-Kраљево-Kрагујевац ови музички занесењаци формирају групу „Смак“. Са њима су наступали певач Слободан Kоминац и оргуљаш Миша Николић. У то време у Kрагујевцу је био постављен драмски колаж под називом „Смак“, посвећен стрељању ђака у Другом светском рату, по коме су Точак и остали чланови бенда одабрали име за групу. По другој верзији приче СМАK је скраћеница за „Самостални музички ансамбл Kрагујевац“. Kроз прву фазу развоја групе, у њиховим редовима често су се смењивали певачи. Најчешће су наступали по Шумадији, свирајући светске рок хитове на игранкама. Током тих свирки често су импровизовали и публци приређивали дуге импровизоване инструментале. Период од настанка до 1973. године чланови групе „Смак“ проводе у активном компоновању. Током своје каријере Точак је увек свирао без помагала и све чудесне звуке производио је само изванредном техником, познавањем гитаре и великим радом. Лето 1972. године Смак проводи на свиркама у Херцег Новом, а по повратку настављају да наступају по Србији. Априла 1973. године на Гитаријади у Пожаревцу деле прво место са локалном групом „Дијаманти“, која је уједно и организовала то такмичење. У лето исте године побеђују на Фестивалу поп музике у банатском селу Санад. После више певача са којима су наступали у групу долази Борис Аранђеловић (преминуо 27. августа 2015. године). Борис се пре овог ангажмана није активно бавио музиком. Према речима чланова групе прошао је на аудицији захваљујући свом високом тенору, јер је успешно отпевао песму „Child in time“ састава Deep Purple.

      Почетком 1974. године група „Смак“ прави снимке за свој први сингл и размишља о ангажовању оргуљаша. Место нуде Тихомиру Асановићу (еx Генералс, Тиме), али их он одбија јер планира оснивање Југословенске поп селекције. Први сингл са песмама „Живим ја“ (раније се звала „Биска 13“) и „Биска 16“ објављују марта 1974. године. У песми „Живим ја“ гостује флаутиста Таса који је у то време свирао у саставу Оливер. Први пут добијају прилику да се на прави начин представе у Београду 10. новембра 1974. године и у Загребу 1977. године. „Смак“ потом потписује уговор за немачку дискографску кућу Belaphon.

      1993. године Михајловић пише музику за филм „Византијско плаво“. Сам филм као и музика остварују запажен успех. Последњих петнаестак година, а поготову после смрти певача Бориса Аранђеловића Точак мање наступа и више је посвећен педагошком раду у својој школи гитаре. Пронашао је свој мир и инспирацију, мада и дан данас не може без звука гитаре, онако за своју душу.

      Остају урезане у наш генетски код „Улазак у харем“, „Црна дана“, „Блуз у парку“, „Даире“, „Шумадијски блуз“, „Плава песма“, „Професор“, небројене „Биске“, „Сателит“, „Људи није фер“, „Мирис ње“, „Ел думо“, „Зајди, зајди“, „Невидљиве Теразије“ и многе друге песме. Радомир Михајловић Точак, симбол једног времена, наше музике, стила живота, културе и успомена. Нераскидиви део нас самих.

 

Звуци Србије

Фото: Уоутубе принтскрен

%d bloggers like this: