На данашњи дан рођен је наш нобеловац Иво Андрић
Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године. Био је југословенски и српски књижевник, доктор наука и дипломата.
Стицајем околности, Андрић се родио у Доцу, поред Тавника, у тадашњој Аустро- Угарској, док му је мајка боравила у гостима код родбине. Иначе, његови родитељи били су Сарајлије,а очева породица се у овом граду традиционално бавила кујунџијским занатом.
Андрић је као двогодишњи дечак остао без оца који је умро од последица туберкулозе. Ивова мајка,оставши без мужа и суочавајући се са беспарицом, одлучила је да заједно са сином пређе у Вишеград, код својих родитеља. Ту је млади Андрић провео детињство и завршио основну школу. Године 1903. уписао је сарајевску Велику гимназију. За време гимназијских дана, почиње да пише поезију и 1911. године у „Босанској вили” објавио је своју прву песму „У сумрак”. Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног националистичког покрета Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије.
Октобра месеца 1912. године започео је студије словенске књижевности и историје на Мудрословном факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. Наредне године прешао је на Бечки универзитет али му бечка клима није пријала и он, наследно оптерећен осетљивим плућима, често је боловао од упала. Већ следеће године, прешао је на Филозофски факултет Јагелонског универзитета у Кракову. Ту је становао код породице чија је ћерка Јелена Иржиковска вероватно била прототип за „Јелену, жену које нема”.
У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.
На предлог Богдана Поповића и Слободана Јовановића, 1926. године, примљен је за члана Српске краљевске академије.
Сва Андрићева дела можемо поделити у неколико тематско-жанровских целина.
Прву фазу обележавају лирика и песме у прози, а ту се остичу ,,Еx Понто” и ,,Немири”. Друга фаза траје до Другог светског рата, обележена је Андрићевим окретањем приповедачкој прози и, на језичком плану, преласком на српску екавицу. По општем признању, у већини приповедака Андрић је нашао себе, па та зрела фаза спада у уметнички најпродуктивније, с већином Андрићевих најцењенијих прича.
Трећа фаза обележена је обимнијим делима, романима ,,На Дрини ћуприја”, ,,Травничка хроника”, ,,Госпођица” и недовршеним делом ,,Омерпаша Латас”, као и романом ,,Проклета авлија”. Иво је у овом периоду објавио и низ приповедака, путописне и есејистичке прозе и познато и често цитирано дело, збирку афористичких записа ,,Знакови поред пута” који су постхумно издати. То је једно од Андрићевих највреднијих дела.
Иво Андрић је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност,а уз ово признање следила је и новчана наградa у износу од милион долара. Овај износ, у потпуности, књижевник је поклонио за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини.
Умро je 13. марта 1975. године на старој Војномедицинској академији у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Задужбина Иве Андрића је почела са радом 12. марта 1976. године.
На основу пишчеве тестаментарне воље, почев од 1975. године, сваке године се додељује Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику. Први добитник награде је био Драгослав Михаиловић за дело Петријин венац.
У оквиру његове Задужбине спада и Спомен-музеј Иве Андрића, који се налази у саставу Музеја града Београда. Отворен је 1976. године у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац живео са супругом Милицом Бабић.
Значајно је поменути и Андрићград или Каменград, културни центар и неку врсту етно-села, који се налази на локацији Ушће на самом ушћу река Дрина и Рзав у Вишеграду. Идејни творац је чувени режисер Емир Кустурица. За посетиоце је отворен 5. јула 2012. године.
Дела Иве Андрића преведена су на више од 50 језика, најзначајнија су:,,Еx Понто”,,,Немири”, ,,Пут Алије Ђерзелеза”, ,,Мост на Жепи”, ,,Аникина времена”, ,,Португал, зелена земља”, ,,Путописи”,,,На Дрини ћуприја”, ,,Госпођица”, ,,Травничка хроника”, ,,Проклета авлија”, ,,О причи и причању”, беседа поводом доделе Нобелове награде, ,,Јелена, жена које нема”, ,,Знакови поред пута”…
Добитник је многобројних награда, признања и одликовања.
Звуци Србије
Фото: Јутјуб, скриншот