“Маршал са Мораве” рођен на данашњи дан – Радмило Мишовић

На данашњи дан пре 78 година, 14. марта 1943. године, у Чачку је рођен Радмило Мишовић, непоновљива легенда Чачанске и српске кошарке. Био је треће дете свог оца Јована и мајке Милице Мишовић. Јован и Милица имали су петоро деце: синове Николу, Петра и Радмила и кћерке Ану и Милеву и сва деца су им тренирала и играла кошарку. Радмило је основну школу завршио 1959. године и уписао се на металостургарски занат, али судбина је за њега у плану имала другачије спортске звездане путеве. Рођен је, одрастао и цео живот провео у истој старој породичној кући, у самом центру Чачка поред чачанске цркве Вазнесења Господњег. Ту кућу је Радмилов деда, Никола Мишовић, купио још давне 1913. године.

Као човек раскошног спортског талента Радмило Мишовић је у раној младости, поред кошарке, тренирао и рукомет, фудбал и гимнастику. Паралелно са кошарком, више од пола деценије (1959-1964) играо је рукомет и био један од најбољих и најефикаснијих чачанских рукометаша. Кошарку је први пут заиграо 1951. године у пионирском тиму КК “Борац” из Чачка. Прву утакмицу одиграо је следеће године против градског ривала, пионира КК Железничара из Чачка. Тадашњи тренер му је био професор Ацо Стефановић, Ацо Пуш, који ће му касније бити дугогодишњи тренер и у првом тиму. Уз љубав према Чачку и Борцу Радмило је имао још две љубави, голубарство и риболов. Као петнаестогодишњак, 1958. године, Радмило Мишовић почиње да наступа за први тим Борца. Јуниори Борца предвођени Радмилом освојили су треће место на Јуниорском првенству Србије 1961. године. Са 19 година, 1962. године, позван је у “Б” репрезентацију Југославије.

Цео свој играчки, тренерски и функционерски стаж Радмило Мишовић је провео у Чачку. Иако су га тражили многи велики клубови срце га је увек вукло Борцу, Чачку и Морави. Једини излет ван Чачка имао је 1963. године, када је на позив људи из Партизана, провео непуна три месеца у Београду тренирајући и играјући утакмице. Ипак, врло брзо, на своју иницијативу, вратио се за Чачак.

Играјући наредних сезона у Борцу, кроз своје бриљнтне парије, Радмило постаје идол Чачанске публике, а добија  и  свој чувени надимак “Маршал са Мораве”. Од тада Радмило Мишовић своју каријеру уписује у историју највећих кошаркаша свих времена.

Још увек живи  у свом родном Чачку ког никада није хтео да напусти.

Звуци Србије