Јаника Балаж – југословенски тамбураш који је свирао краљици Елизабети

Јаника Балаж рођен је 23. децембра 1925. године у Лукином Селу. Био је југословенски тамбураш и музичар ромског порекла.

 

Легенда тамбурашке музике и  боемског Новог Сада рођен је у ромској породици  с јаком музикалном традицијом, што му је дало предуслове да и сам постане музичар. Отац му је био контрабасиста, а деда чимбалиста. Отац му се звао Рац, што је у преводу означавало погрдан мађарски назив за Србе, па је из тог разлога Јаника преузео презиме мајке (Словакиње),  Балаж. Одрасатао је у Бечеју, где је већ са 10 година почео да свира виолиину у локалној кафани. Касније се придружио групи „Козарци“, и заједно са њима наставио да свира по Суботици и Хоргошу. У Бечеју је завршио основно музичко образовање.

 

Својих првих седам динара, како је за живота говорио, зарадио је као мали, са седам година, певајући у возу од Бачког Градишта до Бечеја песме – „Кад се Цига зажели медених колача“ и „Боци, боци, тарка“. Још није научио ни прва слова, када је свирао на тамбурици, без нота,  по слуху. Иако је његов први инструмент била виолина, по савету професора, који му  је рекао да тај инструмент остави по страни, јер виолиниста има много, прешао је на тамбурицу.

 

Јаника Балаж је од 1951. године радио за Радио Нови Сад,  који је те године и основан. Ту је остао до краја своје каријере. Био је члан „Великог тамбурашког оркестра“. Проводио је своје ноћи свирајући са својим оркестром од осам чланова по новосадским кафанама, нарочито на Петроварадинској тврђави. Јаника Балаж основао је тамбурашки оркестар који је бројао осам чланова. Прославили су се песмом „Осам тамбураша с’ Петроварадина“.

 

За Јаникину осморку чуло се широм Европе. Свирали су чак и енглеској краљици Елизабети II, а у париској Олимпији Јаника је наступао чак 36 пута. Добијао је више позива да се пресели у САД и Совјетски Савез, да ради као учитељ, али он никада није хтео да напусти Нови Сад.

 

Јаника је учествовао у више документарних и представних филмова. Песме „Осам тамбураша с Петроварадина“ и „Примаши“ су посвећене њему. Током своје каријере радио je с многим познатим музичарима, као што су Звонко Богдан и Јулија Бисак.

 

Преминуо је 12. новембра 1988.године у Новом Саду .

 

У његову част, 10. фебруара 2001. године, у Новом Саду, основано је Удружење грађана „Тамбурица Јанике Балажа“ . Ту су се скупили сви Јаникини сарадници, запослени у РТВ Нови Сад, музички уредници, етномузиколози и музичари, са циљем да очувају сећање на ово „Велико Име Тамбуре“. У Новом Саду је, после његове смрти подигнут споменик од белог камена у природној величини, вајара Ласла Силађија, и данас се он налази на Тргу Незнаног јунака, преко пута Петроварадинске тврђаве.

 

Фото: Јутјуб, принтскрин

 

Звуци Србије