Данас је 206 година од Хаџи Проданове буне

Хаџи Проданова буна била је 27. септембра 1814. године, на обронцима планине Јелице, у Трнави код Чачка.

Низ намета и репресивних мера које су Турци временом све више појачавали, довели су до избијања изненадне буне. Без претходних припрема, устаници су кренули у борбу против турског терора који су трпели, а непосредан повод био је сукоб између Срба и Турака, код манастира Трнаве.

На челу буне био је Хаџи Продан Глигоријевић, један од Карађорђевих војвода из Првог српског устанка.
Он је наставио да организује чете и шири буну, па су тако поред ове пожешке, обухваћене крагујевачка и јагодинска нахија.

Сем овог војводе, ниједан други из Првог устанка није учествовао у буни, а неколико њих је чак и помагало Турцима. Милош Обреновић, каснији вођа Другог српског устанка одбио је понуду да буде вођа, а као изговоре користио је недостатак оружја, неприпремљеност и непогодно годишње доба. Са друге стране, са неколицином српских војвода, Милош је помагао Турцима у гушењу буне. За узврат добио је обећање везира Сулејмана – паше да ће сваком учеснику буне који се преда бити опроштено, изузев Хаџи Продану и његовој браћи.

Буна је угушена после три месеца борбе и отпора устаника. Завршила се победом Турака.

После смирења буне није испоштовано обећање дато Милошу Обреновићу, па је из побуњених нахија покупљено око 300 истакнутих људи и у синџирима одведено у Београд где су погубљени или набијени на колац.
На колац је набијен један од зачетника устанка, игуман Пајсије из манастира Трнава, као и Ђакон Авакум. Хаџи Продан Глигоријевћ, после неуспешне побуне, побегао је у Влашку, област у данашњој Румунији, где је 1821. године учествовао у грчком устанку против Турака.

Нешто мање од четири месеца након гушења буне, 23. априла 1815. године, у Такову, подигнут је Други српски устанак, под вођством Милоша Обреновића.

Звуци Србије

Фото: Јутјуб, скриншот