Ево када је забележено први пут име Љубић код Чачка

3. октобра 1728. године, први пут је забележено име Љубић (Лубицх) за насеље које се налазило на супротној страни Западне Мораве, преко пута Чачка. Име је забележено у акту о “уређењу србијанске милиције” у документу који се и данас чува у Бечком ратном архиву.

Лубицх је са још пет села (Каменица – Каминиза, Трбушани – Требусцхан, Чачак – Цзацзак, Мојсиње – Моиссина и Остра – Остра) припадао осмој од укупно 18 компанија под рудничким дистриктом са чардацима у Трбушанима и Балуги. Седиште компаније је било у Чачку са капетаном Николом Ивановићем, који је имао на располагању 150 хајдука, 50 хусара и 50 помоћника. О Љубићу се тада говори као о “хајдучком селу”, чији су новодосељени становници, војници у саставу србијанске милиције, чували границу према Турској, успостављену 1718. године Пожаревачким миром, после двогодишњег рата две царевине. У том војевању Беч је, осим источног Срема, Баната и Мале Влашке, освојио и пространо подручје северне Србије.

Историји није познато порекло имена Љубић, али се са великом сигурношћу може тврдити да је потекло из словенских корена.

На брду Љубићу је током Другог српског устанка, 8. маја 1815. године (6. јуна по новом календару), дошло до Боја на Љубићу између Срба и Турака. После ослобођења Рудника, устаници под вођством Лазара Мутапа напали турску посаду у Чачку и сабили је на уски простор око џамије, док је Јован Обреновић са својим људима запосео Љубићко брдо.У Боју на Љубићу јуначки је погинуо Танаско Рајић, бранећи топове од Турака.

Звуци Србије