Две године од смрти Милене Дравић

Милена Дравић била је једна од најпознатијих личности у југословенској  и српској кинематографији. У каријери дугој скоро шест деценија, остварила је на стотине позоришних, филмских и телевизијских  улога.

 

Ова дама нашег глумишта рођена је 05. октобра 1940. године у Београду.  Похађала је основну школу ,,Јанко Веселиновић” , а након тога уписала је Прву мушку гимназију. Упоредо са гимназијом, ишла је на часове балета, а чак се опробала и у свету манекенства, учествујући на модној ревији на Коларчевом универзитету.

 

Милена Дравић је у свет филма је закорачила са 18 година, а и пре уписа Факултета драмских уметности постала је препознатљива публици у целој бившој Југославији. Иначе, њена глумачка каријера почела је сасвим случајно, 1958. године када ју је у Сарајеву, где је била код тетке, приметио словеначки редитељ чешког порекла Франтишек Чап. Понудио јој је улогу у филму „Врата остају отворена“, коју је Милена прихватила, а тада је многим редитељима  за око запала нова млада глумица.

 

Неки од филмова и серија у којима је глумила су: ,,Боље је умрети”, ,,Заједнички стан”, ,,Лето је криво за све”, ,,Козара”, ,,Девојка”, ,,Поглед у зјеницу сунца”, ,,Битка на Неретви”, ,,Цео живот за годину дана”,  ,,Прво убиство”, ,,Сутјеска”, ,,Извињавамо се, много се извињавамо”, ,,Шећерна водица”, Није лако са мушкарцима”, ,,Шпијун на штиклама”, ,, Госпођа министарка”, ,,Секула се опет жени”, ,,Полицајац са петловог брда”, ,,Буре барута”, ,,Небеска удица”, ,,Зона Замфирова”, ,Село гори, а баба се чешља”,  ,,Синђелићи”, ,,Комшије”,…

 

Одиграла је улоге и у  представама: ,,Лулу”, ,,Кир Јања”, ,,Декамерон”, ,,Оксиорон”, ,,Милена у свету мушкараца”, ,,Јелена Савојска”, ,,Харолд и Мод” и у многим другим.

 

Добитница је бројних нагарда и признања, као што су Златна арена, Златни Давид,  награда за најбољу глумицу на фестивалу у Кану, Статуета Ћуран, награда ,,Павле Вуисић”, ,,Велика Жана”, Златни ћуран,  статуета Јоаким Вујић, Добричин прстен за животно дело, Нушићева награда за животно дело.

 

У новембру 2018. године представљена је монографија под називом „Милена Дравић или кључ снова“ ауторке Иване Панић.

 

 

Приватни живот Милене Дравић често је био у фокусу јавности, с обзиром на посао којим се бавила. Године 1960. удала се за режисера Младомира Пуришу Ђорђевића, али су се након некилико година развели. Потом се удала за редитеља Кокана Ракоњца, који је преминуо 1969. године, па је Милена остала удовица.

 

На снимању филма ,,Хороскоп”, упознала је глумца Драгана Николића. Међу њима су се родиле симпатије, а 1971. године, током снимања филма ,,Како су се волеле две будале” одлучили су да се венчају. У Општини Врачар, уз присуство куме Јелисавете Секе Саблић, обавили су склапање грађанског брака, након чега су се вратили на снимање. Убрзо су постали један од омиљенијих и најскладнијих брачних парова наше јавне сцене. Жиели су скромно и трудили се да чувају своју приватност.

 

Драган је преминуо 2016. године, а Милена 14. октобра 2018. године. Обоје су сахрањени у Алеји заслужних грађана , на Новоом гробљу у Београду.

 

Звуци Србије

 

Фото: Википедија