Данас славимо јесењи Крстовдан – строги пост

Српска православна црква и њени верници, прослављају јесењи Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи. Верници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.

Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места.

Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.

Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господе помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама.

На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.

Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.

„Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију“, одакле га је на Голготу, „ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије“, записано је у „Охридском прологу“ владике Николаја Велимировића.

„Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света“, написао је епископ Николај.

Строги пост и народни обичаји

На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.

Највећи крстовдански вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве, поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од подне долазе они који желе да се виде, да буду виђени. Остају докле ко може.

У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак.

На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења, 18. јануара, по предању, укрштају се ветрови.

У цркви се тог дана крст ставља у воду и, ако се вода смрзне, очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити „оскудна и болешљива“.

 

 

 

 

Ртс/Звуци Србије

%d bloggers like this: