Данас је Срђевдан, ево шта не би требало да радите

 

Српска православна црква и верници данас обележавају празник посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху, у народу познатији као Срђевдан.

 

Према легенди Свети Сергиј и Вакху били су римски достојанственици на двору цара Максимијана, савладара цара Диоклецијана. Због припадности хришћанској вери и одбијања да се поклоне римским боговима погубљени су у Сирији, где је њихов култ успостављен и одакле се раширио по истоку.

 

Ова слава је у средњовековној Зети била једна од значајнијих. Наиме, под царем Јустинијаном И, који је овим свецима подигао цркву у Цариграду, култ Св. Сергија и Вакха раширио се на запад, нарочито на простору између Драча и данашњег Дубровника, где је према сачуваним подацима постојало више од 15 цркава посвећених овим свецима.

 

О томе сведочи и црква Светог Сергија и Вакха на Бојани, која је била место где су сахрањивани владари династије Војислављевић у 11. и 12. веку.

 

Крајем 13. века, након обнове од стране српске краљице Јелене Анжујске и њених синова Драгутина и Милутина, та црква је могла да прими 3.000 верника.

 

Страдању двојице светаца, претходило је наређење цара Максимилијана који је наредио да му се одузму војничка одела и сви знаци части, достојанства и чина. Потом их је послао у изгнанство у Азију свом намеснику Антиоху.

 

Намесник је покушао да их убеди да се одрекну Христа да би себе спасли бешчашћа, мука и смрти, али оба светитеља остали су чврсти у својој вери. Свети Вакхо издахнуо је под батинама намесникових војника, а свети Сергије одмах потом био је мучен и посечен у граду Росафу у Сирији.

 

Оба ова мученика и витеза вере Христове страдали су око 303. године.

 

Св. Сергије нарочито је био поштован у граду Ресафи, где је погубљен, који је једно време носио име ,,Сергиополис“ и у 6. веку био велико ходочасничко место читавог Истока.

Према једној легенди, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова, у Милешеву су пренете и мошти Св. Сергија и Вакха, где је од раније постојао култ ових светитеља, о чему сведоче и њихове фреске из најранијег периода фрескописа у Милешеви.

 

Срђевдан је једна од мањих слава на просторима Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и деловима Хрватске. Припада славама за које се припрема мрсна храна, изузев када је средом или петаком.

 

Земљорадници (ратари) нарочито пазе да на Срђевдан не излазе са воловима у поља, јер на тај дан не ваља орати. Верује се да на тај дан и дивље звери бивају питоме и кротке.

 

Данас је све мање људи који се баве пољопривредом у тој мери да читав дан проводе на пољу, али се то може односити и на оне који се рекреативно баве узгајањем појединих биљака, или раде у дворишту. Зато, уколико имате башту или гајите биљке, данас немојте да се бавите тиме, одморите.

 

Звуци Србије

 

Фото: Јутјуб, принт скрин