Ceћање на Драгана Алексића

Драган Алексић, рођен је 29. јануара 1925. године у Мрчајевцима код Чачка.
Био је виртуоз на хармоници, композитор и аранжер ванвременских народних песама и кола, које карактерише дубока изворност и препознатљива веза са музичким коренима. За неке од својих песама које је најшешће певао у дуетима сам је писао надахнуте текстове. Познаваоци хармонике и наше народне музике кажу да још нико није успео да достигне његов препознатљив стил музицирања који је пленио оригиналношћу привлачећи пажњу слушалаца.

      Основну школу завршио је у родним Мрчајевцима. Отац Миљојко добро је свирао хармонику, па је Драган учио од њега, али и од Ненада Неше Мићовића, који је живео у оближњем селу Kатрга код Чачка, а својевремено је био хармоникаш југословенског ансамбла “Kоло”. Драган је био музички надарен као и његов отац, али и његова браћа Млађо, Завиша и Станоје Алексић “Пиго”. Сви су породично имали апсолутни слух.

      Педесетих година прошлог века Драган је почео да снима сингл плоче за загребачки Југотон, па је током каријере за ту издавачку кућу снимио око 120 плоча. У почетку је сарађивао са Нестором Габрићем, а касније са Спасојем Дукићем, Милојем Баралићем, Радетом Богићевићем, Босом Овуком, Млађом Урошевићем, Станојком Јоксић, Сидом Марковић, Радојицом Јеремићем “Мрдалијом”, Србом Милутиновићем “Самовцем”, Душицом Kарапанџић, Ајшом Марковић, Миломиром Делићем, дуетом Јовановић-Мојсиловић, Мишулом Петровићем, Радојком Стојковићем, Вером Матовић, Мијом Алексићем, Гојком Јовковићем, Мирољубом Вучковићем, Добривојем Топаловићем и многим другима. Снимио је и прву плочу 1966. године са тада шеснаестогодишњим талентованим почетником, а касније великом звездом, својим земљаком Мирославом Илићем.

Био је идејни творац и оснивач ансамбла “Распевана Шумадија”. Своје знање несебично је преносио на млађа покољења, тако да су многи познати хармоникаши били су његови ученици. Ученици су га од милоште звали “маестро” или “мој мајстор”. Стручњаци и колеге сматрају га једим од најбољих југословенских хармоникаша, стављајући га у раван са Мијом Kрњевцом и Јовицом Петковићем. Већина посебно истиче лепоту и магију Драганових форшпила. Kао такав наступао је на Јелисејским пољима са својим сином Жиком Алексићем. У то време свирао је толико модерно, савршено, наизглед једноставно, изворно, а опет некако далеко, многима недостижно. Тиме је задао домаће задатке многим колегама хармоникашима, као и будућим генерацијама музичких уметника. Неки од тих задатака и дан данас делују као нерешиве енигме. Никада га нису занимали слава, публицитет и богатство. Био је тако скроман у живоу, а тако широкогруд у музици.

Драган са супругом Милицом има два сина. Старији син Милан који је радио као службеник живи у Београду и има сина и ћерку.

Драган Алексић преминуо је у Београду 4. марта 2007. године. Сахрањен је у његовим родним Мрчајевцима.

Звуци Србије

фото: Print screen You tube