Ево шта би требало да знате ако славите славу!

 

 

 

Крсна слава је вишевековно обележје српског народа. То је духовни догађај и дан када  уз посебне обреде и гозбу породица прославља хришћанског светитеља, заштитника свог дома. Слављење крсне славе је вишевековна традиција, а први трагови прослава јављају се још средином 9. века. Слава се од давнина па до дана данашњег преносила с колена на колено и тако је сачувана као највећа српска светиња. Иако се обичаји везани за славу разликују од места до места, свећа, жито, колач и вино су симболи уз које сваки домаћин слави свог светитеља.

 

Славска свећа би  требало да буде од чистог пчелињег воска. По правилу, пали је домаћин кад дође свештеник да му реже колач или кад пререзан колач донесе из цркве. Свећа обично гори цео дан. Славском свећом се изражава свечаност празника и радост породице. Славска свећа показује да су домаћин и његова породица синови Светлости а не мрака. Као што светлост свеће разгони мрак тако и светлост Христова разгони таму. Светлост славске свеће представља присуство Светог Духа и симбол је отварања духовног вида, нестанка мрака, разликовања доброг од зла, врлине од порока. Породица у чијем је дому упаљена славска свећа изражава своју веру, хришћанску љубав и посвећеност светлом животу Исуса Христа.

 

Славско жито симбол је  захвалности за плодове земље и оно се приноси Господу Богу, а у спомен на светитеља који се прославља и преминуле претке. Пшеница од које се припрема жито подсећа вернике на васкрсење и на пут који пролази све што је живо – од смрти и полагања у земљу до новог живота. Спрема се уочи славе, а њиме се најпре послужи домаћин и остали укућани, а потом и сви гости.

 

 

Славски колач симбол је тела Исуса Христа, а вино којим се он прелива представља крв која је потекла из његових рана. Дан пре славе домаћица меси славски колач од чистог пшеничног брашна. Колач је обавезно обележен утиснутим печатом са крстом и словима ИС-ХС-НИ-КА, што је скраћеница реченице „Исус Христос побеђује“, на грчком језику. Подизање колача симбол је приношења жртве, односно нашег труда Богу, у част светитеља који се слави, а мисли присутних би у том тренутку требало да буду посвећене подизању Исуса Христа на Крст и његовом великом жртвовању. Резање колача одоздо на горе, а затим унакрсно, приказује прикивање клиновима за Крст и спасење верујућих на све четири стране света. Особе које учествују у окретању колача требало би да знају да оно симболизује ширење хришћанства и њихово учешће у томе. Преливање колача црвеним вином знак је крви Христове на Крсту, ломљење и пробање симбол повезаности хришћана, а целивање колача – љубави и оданости српској православној вери.

 

 

Према народном обичају, домаћини на дан славе припремају славски ручак и дочекују госте. По веровању, славска трпеза би требало да буде скромна, али у данашње време, слава се претворила у обилну гозбу. Домаћице за славску трпезу од најбољих намирница припремају разноврсна јела, а мрсна слава не може се замислити без сарме и печења.

 

 

Од 2017. године, крсна слава се налази на Унесковој листи нематеријалне културне баштине из Србије.

 

Фото: Јутјуб, принтскрин

 

Звуци Србије