Српска ,,Света гора“, манастир Вазнесење

Најважнија манастирска целина у околини Чачка свакако је такозвана српска ,,Света гора“.

 

Овчарско – кабларски манастири по градњи и трајању потичу из доба Немањића, Лазаревића и Бранковића, а неки су из времена Србије ослобођене од турског робовања.

 

Велики број манастира на малом простору указује да је овде био распрострањен монашки живот, обављао огроман преписивачки, развијао верски, духовни и културни живот, организоване разне школе, усавршавало градитељство и подизани конаци. Има их десет и два света места.

 

Манастир Вазнесење

Манастир Вазнесење налази се у Овчарско-кабларској клисури недалеко од магистралног пута на обронцима планине Овчар. Један је од десет Овчарско-кабларских манастира.

 

Верује се да је саграђен у 12. или 13. веку. У манастиру Вазнесење постојала је преписивачка школа, док је 1570. године преписано једно илуминацијама богато четворојеванђеље. Захваљујући том јеванђељу сигурни смо да је манастир постојао у XВИ веку. Манастир је највероватније страдао, као и већина других манастира у клисури, за време Велике сеобе 1690. године. Након више неуспешних покушаја обнављања, тек је тридесетих година XX века, епископ Николај Велимировић кренуо у обнову овог манастира. Манастир је до 2012. године био женски, када је преименован у мушки, благословом блаженопочившег Епископа жичког Хризостома.

Слава манастира је Вазнесење Господње, које се слави четрдесети дан по Васкрсу. У манастиру се Света Литургија служи сваки дан.

 

Фото: Јутјуб, принтскрин

 

Звуци Србије