Српска „Света Гора“, манастир Јовање

Најважнија манастирска целина у околини Чачка свакако је такозвана српска ,,Света гора“.

Овчарско – кабларски манастири по градњи и трајању потичу из доба Немањића, Лазаревића и Бранковића, а неки су из времена Србије ослобођене од турског робовања.

Велики број манастира на малом простору указује да је овде био распрострањен монашки живот, обављао огроман преписивачки, развијао верски, духовни и културни живот, организоване разне школе, усавршавало градитељство и подизани конаци. Има их десет и два света места.

Манастир Јовање

На средини Овчарско – кабларске клисуре, са леве стране језера, налази се манастир Јовање.

Иако се тачно не зна ко га је саградио и када, сматра се да потиче из 14. века, а на то указују надгробни споменици који нам говоре да је овај манастир постојао и пре Косовске битке, која је била 1389. године.

Манастир је много пута пљачкан и рушен. Обновљен је 1840. године, али је поново претворен у рушевину. Тако је и остало све до 1936. године, када је поново почео да служи Богу и људима. Рафаило Хиландарац је 1937. године довео 12 монахиња из манастира Калиште, на Охридском језеру, у овај вековни, стари, запуштен и опљачкан. Тада је изговорио: ,,Ово је рајско место којем нема равна ни у Светој Гори атонској”. Монахиње су успеле да уз помоћ верног народа, обнове Јовање, конаке, засаде воће… почеле су да збрињавају децу и остале незбринуте.

Године 1954. због изградње хидроцентрале ,, Међувршје”, манастир Јовање је потопљен, а потом премештен на нову локацију. ,,Сакривен” је у шуми на малој заравни у подножју Јовањског брда. Ту су монахиње изместиле монашко гробље, камен и стубове старе цркве. Нова не освећена 1959. године.

У манастиру се налази чудотворна икона Мајке Божје Јовањске, Брзопомоћница, која је многе исцелила, тужне развеселила и несрећне утешила. Икона је дар духовника овог манастира, Серафима Руса.

Манастирска слава је Ивандан, који се празнује 7. јула.

Звуци Србије

Фото: Јутјуб, скриншот