Пре 102 године ослобођен Чачак у Првом светском рату

 

На данашњи дан 1918. године, након трогодишње Аустро-угарске окупације, у Првом светском рату, ослобођен је Чачак.

 

Једна од последњих жртава окупатора био је председник општине Атеница, Вељко Мишовић. На вест да су наши војници стигли до Краљева, исцепао je слику аустријског цара Карола. Стрељан је пред зградом атеничке општине, а сахрањен је сутрадан, по доласку српских јединица у Атеницу и Чачак.

 

Аустријска војска је рано у зору напустила Чачак, а за собом при повлачењу порушила је железнички и путнички мост на Морави. Аустријанци су за циљ имали да при повлачењу нанесу што већу штету, па су поред рушења пљачкали локално становништво. Четници (комите) Божидара Караклајића напали су Аустријанце и Немце на Љубићу и нанели им велике губитке. Да би спречио пљачку аустријске војске у повлачењу, пешадијски поднаредник Радојица Левајац, окупио је сељаке из околних села, напао окупатора са обронака планине Вујан и нанео им велике губитке. Наредник Милан Гавровић, био је први српски војник који је око 10 часова, на коњу, стигао у Чачак (по другим изворима први је у ослобођени Чачак ушао војник Драгутин Поповић). Улицама куда је пролазио, обасипан је цвећем уз клицање огромног броја окупљених Чачана. Тада је почело велико народно славље. После три године народ је први пут видео српску униформу и свог војника. Распитивали су се када ће стићи остатак српске војске. Увече је у чачанској цркви држано благодарење, а прота Велимир Белопавловић одржао је свечани говор.

 

 

 

После три дана у слободни Чачак стигао је Војвода Степа Степановић, командант славне Друге армије, коме је приређен величанствен дочек. Војвода је довезен аутомобилом праћен својим штабом и одсео је у свом дому у Сарајевској улици. Дочекали су га предратни председник Јован Михаиловић и захвални грађани. Војвода је на поздраве одговорио говором о нечувеној храбрости и пожртвовању српских јединица при пробијању Солунског фронта и ослобођењу српских територија. Пред војводиним домом овом приликом спаљена је аустријско-мађарска војна застава пронађена у олтару чачанске цркве. Протојереј Сретен Михаиловић објаснио је да је окупатор уз све друге злочине и насиље, поскидао звона са ове српске светиње и околних манастира, па је правда да Чачани запале аустријску заставу као симбол њене пале моћи и војничког пораза. Спаљивање окупаторске заставе народ је поздравио клицањем. Војвода Степановић и његова Друга армија наставили су ослобођење крајева преко Дрине, Босне и Херцеговине до коначне победе и стварања заједничке државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

 

Овом приликом негујемо сећања и чувамо од заборава величанствене подухвате наших славних предака.

 

Звуци Србије

 

Фото: Јутјуб, скриншот