4.годинe без академика Владете Јеротића

Академик, лекар, неуропсихијатар и психотерапеут, професор и књижевник Владета Јеротић родјен је као син јединац у чиновничкој породици у Београду, 2. августа 1924. године. Након завршене основне школе уписао је Другу мушку гимназију, где је најрадије слушао предавања из историје и теологије. Љубав према вредностима православља и патриотизма, утемељена у породици, надоградјивана кроз школовање и књижевност којом је богатио свој младалачки дух, код Јеротића се задржала до краја живота. Школовање је наставио на Медицинском факултету у Београду. Специјализирао је неуропсихијатрију 1957. године, а потом у Швајцарској, Немачкој и Француској психотерапију 1958–1961. године.

Своје прво запослење пронашао је на Универзитетској нервној клиници у Београду где је радио као асистент до 1963. године. Тада прелази у болницу ,,Др Драгиша Мишовић”, на прво психотерапеутско одељење основано у Југославији код примаријуса др Владислава Клајна. Радећи на развоју психотерапије у Србији, готово 20 година био је начелник Психотерапеутског одељења. Ту је стекао велико искуство у раду са пацијентима и постао примаријус. Интересовање које је прелазило оквире медицине и хранило истраживачки дух је Јеротића одвело из психијатрије и психотерапије у културну антропологију. Тако од 1985. године предаје на Теолошком православном факултету у Београду. Бирајући измедју рада у болници и оснивања Катедре за пастирску (пасторалну) психологију и медицину, определио се за факултет. Напушта болницу и у потпуности се посвећује педагошком раду. Његова интересовања за области религије, психотерапије, социологије, социјалне психијатрије, филозофије и психијатрије изнедрила су преко 70 књига и неколико стотина научних чланака. Поред бројне публицистичке делатности, одржао је читав низ предавања широм Југославије и Србије. Дубина и ширина мисли професора Јеротића најбоље се може сагледати у том обиму и оквиру јавних наступа у којима је као духовни светионик указивао на пут и просвећивао своје слушаоце ширећи идеје толеранције, разумевања, љубави и образовања на темељима моралних начела.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1994, а за редовног 2000. године. Био је члан Удружења књижевника Србије и редовни члан Академије медицинских наука. Добитник је бројних признања и награда за свој научни рад и друштвени допринос. Преминуо је у својој 94. години, 4. септембра 2018. године у Београду.

Звуци Србије/Српска Академија наука и уметности

Фото; Print screen You tube