На данашњи дан рођен је Владислав Петковић Дис

На данашњи дан пре 142 године, 10. марта 1880. године, у селу Заблаће код Чачка рођен је велики српски песник и родољуб Владислав Петковић Дис. У Заблаћу и дан данас постоји његова родна кућа која ће надамо се ускоро бити обновљена.

Дис је своју прву песму “На прозору свећа гори” написао, и то на почетничком немачком језику, као ђак седмог разреда Гимназије у Чачку. У школи је Дис био просечан ученик, али са натпросечним песничким талентом. По завршеној школи две године ради као учитељ у селу Прлити испод Вршке Чуке, покрај Зајечара. Потом одлази за Београд где се кроз кафанска познанства дружи са познатим београдским књижевницима и глумцима. Бранисав Нушић му лично помаже да добије свој први посао, а то је посао кантарџије на савамалској трошарини. Његов кафански начин живота променио се када се венчао са Христином-Тинком, младом и лепом поштанском службеницом коју је одмах опевао у својим стиховима. На свет је дошло и њихово двоје деце, Гордана и Мутимир. За живота издао је само две збирке поезије, и то 1911. године збирку “Утопљене душе”, а 1913. године збирку “Ми чекамо цара”. Своје књиге је углавном штампао о свом трошку или уз минималну помоћ пријатеља. Током I светског рата, тачније 1915. године одлази са супругом и децом у Чачак, да их склони из разореног Београда, али у Чачку остаје само једну ноћ. Већ сутрадан је морао поћи са остатком војске у повлачење према југу Србије, а одатле преко Албаније на Крф. Са Крфа је транспортован у Француску и ту пише своју последњу збирку песама “Недовршене песме”.

Године 1917. Дис се враћа из Француске италијанским бродом. На путу до Крфа 29. маја по новом календару (поједини извори дају као датум 30. мај) у Јонском мору брод је торпедовала једна немачка подморница и тада је Дис трагично изгубио живот. За време рата и Дисовог “изгнанства” његова породица је живела јако тешко. Ћерка Гордана је страдала још као девојчица несрећним случајем у пожару. Судбина Дисовог сина је и данас непозната. Зна се је да је завршио гимназију у Београду и да је 1940. године дипломирао права. Током Другог светског рата био капетан у војсци генерала Драгољуба Михаиловића. Претпоставља се да је због тога убијен после рата, али релевантних података нема. Иза великог песника остале су вечно живе и актуелне ванвременске песме као што су “Можда спава”, “Пијанство”, “Нирвана”, “Тамница”, “Наши дани”, “Међу својима”, “Јутарња идила” и друге.

У Дисову част сваког пролећа у Чачку, у организацији Градске библиотеке Владислав Петковић Дис, одржава се традиционална манифестација “Дисово пролеће”.

Звуци Србије

Фото: Удружење Чачана у Београду