Растко Петровић – српски песник, књижевник, сликар

Растко Петровић, рођен је 3. марта 1898. године у Београду. Био је српски књижевник, песник, приповедач, романсијер, есејиста, сликар и дипломата. Рођен је као девето дете оца Димитрија, историчара, и мајке Милеве, учитељице. Растко је млађи брат Надежде Петровић, познате ликовне уметнице и Милице, песникиње. Дана 5. јуна крштен је у храму Светога Марка у Београду, а крштени кум био му је новосадски писац и приповедач Јаша Томић.

Породица Петровић била је веома угледна и високо цењена у Београду. Пишчева родна кућа срушена је приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Растко још у детињству остаје без мајке, а бригу о њему преузимају сестре. У периоду од 1905. до 1914. године похађао је основну школу и уписао ниже разреде гимназије. У јеку балканских ратова 1912. прекида гимназијско школовање у Београду. Као несвршени гимназијалац одлази на фронт, прелази Албанију и одлази у Француску, где завршава гимназију. У Ници је матурирао, а као стипендиста француске владе уписује права у Паризу. У Паризу се упознаје и дружи са многим песницима, сликарима. Пише песме, приповетке и приказе сликарских изложби и објављује их у отаџбини.

Године 1921. Растко Петровић објављује јединствени хумористички роман из живота старих Словена “Бурлеска Господина Перуна Бога Грома”. Крајем 1922. године објављује збирку песама “Откровење”. Током целе те године активно делује у Београду заједно са бројним писцима попут Милана Дединца, Марка Ристића, Тина Ујевића и других.

Њихово деловање довешће до појаве надреализма. Од 1923. године ради као чиновник у Министарству иностраних дела. 1926. године постављен је за писара у Министарству иностраних дела у Посланству при Ватикану код Милана Ракића. Доста путује по Италији, Шпанији, Француској и Турској и Африци. 1930. године објављује величанствени путопис под истоименим називом “Африка”. 1935. године, Растко Петровић постављен је за вицеконзула генералног конзулата у Чикагу. Доста путује по САД, Канади, Мексику, Куби. 1938. унапређен је у звање конзула у Чикагу.

Други светски рат провео је у САД. Пише песме за збирку “Поноћни делија”. У том периоду озбиљно се разбољева. Умире у својој 51. години, 15. августа 1949. године у Вашингтону. Првобитно је сахрањен је на гробљу у Сеновитом потоку у Вашингтону, а 37 година касније, 1986. године, његови посмртни остаци пренети су у Београд и сахрањени у породичну гробницу на Новом гробљу.

  Поред свог књижњвног рада Растко Петровић дубок траг у српској култури оставио је и као ликовни критичар. Активно се бавио ликовном критиком од 1921. године. Зачетник је “синтетичке критике” уметности. Од 1931. до 1935. редовни је критичар “Политике”. Објављивао је ретко, почетком треће и четврте деценије, и то само онда када је имао шта ново да каже. Добро образован на традицији француске теорије и естетике уметности, са урођеним сензибилитетом постао је пионир и протагоноста модерне ликовне критике у Србији. Снажно је деловао на нашу модерну уметност јер је његов критичку суд међу уметницима био меродаван и уважаван. Такође је први подржао нове тенденције у српском сликарству – “конструктивизам” и “нови реализам“. Сагледавао је српску уметност у контексту актуелних европских тенденција свог времена.

Звуци Србије

Фото: Удружење Чачана