Ево која су народна веровања и шта жене не би требало да раде на Малу Госпојину

Православни верници данас славе долазак на свет Богородице Марије, један од највећих црквених празника. У народу се празнује под називом Мала Госпојина, Мала Госпођа, или Мала Богородица.

Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и непокретан је,има фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом. Слави се 21. септембра,а за многе породице у Србији овај празник је крсна слава.

Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког. Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божијем, а родитељи су се заветовали да ће она служити Господу. Дева Марија одведена је у храм када је имала три године, а са 14 се вратила у Назарет, где јој је, према предању, саопстена благовест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.

Народна веровања

Верује се да ако на данашњи празник буде ведро и ако се већи део дана види сунце, јесен и зима биће благи без много хладних дана

Такође, постоји веровање да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.

У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимих усева.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине.

На Малу Госпојину многи планирају и уговарају свадбе и венчања, јер, према предању, она младенцима, вереним, и венчаним на овај дан дарује посебну благослов.

Постоји веровање да на Малу Госпојину ништа не треба радити од послова који се раде рукама.

Жене тако не би требало да спремају кућу, перу веш и обављају друге сличне послове.

Звуци Србије